Чишћење дворишта цркве Светог Николе (Рајкове цркве) у Призрену почело је данас уз благослов епископа рашко-призренског Теодосија у сарадњи са мисијом ОЕБС-а на Косову. Вест о почетку обнове стигао је на празник Светог Николе а дан након тога кренуло је расчишћавање дворишта, како би следеће године кренула обнова.
Парох призренски јереј Јован Радић рекао је да је на празник Светог Николе стигла вест о почетку обнове цркве Светог Николе.
„На празник Св Николе добили смо информацију да ће почети са чишћењем светиње и да ћемо ускоро очистити порту, саму цркву и око ње поставити ограду и капију . То ће бити прва фаза обнове ако Бог да да следеће године почне и обнова саме цркве. Призвани смо да обнављамо светиње како бисмо их сачували у овоме граду и подсетили на вековно постојање нашег народа на овим просторима и прозвани смо да подижемо цркве како бисмо опстајали јер ако нема ових светиња овде нема ни нас. Свако од нас уграђује део себе у ове светиње да би нам ти светитељи којима су ове светиње посвећене били наши заштитници пред Господом и да нас се сете када се будемо сусрели са Господом једнога дана“, рекао је парох призренски отац Јован Радић, који је служио литургију на празник Светог Николе у саборној цркви.
Пре тачно годину дана Одбор за обнову светиња Призрена је саопштио да уз Божију помоћ, са благословом Епископа рашко-призренског г. Теодосија, покреће обнову цркве Светог Николе у Призрену. Подсјећајући да је Рајкова црква последња српска црква у самом Призрену која није обновљена, Одбор је тада позвао све добронамерне људе који желе и могу, да помогну акцију хитног спасавања овог значајног споменика културе.
„Почели смо уз благослов владике Теодосија да прокупљамо новац и наишли смо на добар одазив свих људи у Србији и иностранству. Сакупили смо одређену своту новца са којом бисмо могли да започнемо обнову, рекао је отац Јован Радић.
Црква Светог Николе у Призрену је средњовековна властелинска црква, задужбина Рајка Киризмића. Саграђена је у првој половини 14. века, у призренском насељу Поток-мала. Рајкова Црква помиње се у Светоарханђелској хрисовиљи цара Душана. Приложио ју је, заједно са другим бројним црквама, својој задужбини, манастиру Светим Архангелима и својој гробној цркви.
Свети Никола је јако поштован у овом делу Метохије о чему сведоче многобројне цркве посвећене овом светитељу у Призрену и Средачкој жупи: Св. Никола, црква у манастиру Св. Арханђела (у фази обнове), Св. Никола Тутићева, преко пута саборног храма у Призрену, задужбина породице Тутић из 14. века пострадала у мартовском погрому, обновљена 2010, Дечански метох; Св. Никола у Средској, Драјчићима, Мушникову и Богошевцу. Претпоставља се да је и на Вишеграду постојала капелица за војну посаду, посвећена Св. Николи.
На путу из Призрена ка манастиру Св Архангела у клисури Призренске Бистрице налази се пећинска црква испосница Св Николе, која је такође пострадала 17. Марта.
Извор: Радио Гораждевац