Делије Онтарио, Делије Милвоки, Делије Линц, Делије Аустрија Беч, Делије Швајцарска и Ванземљаци донирали су укупно око 7.220 евра за Васкршњу акцију. Нажалост само неки од њихових представника могли су да посете породице и светиње које смо помогли па преносимо њихове утиске:

Село Севце, подно Шар Планине. У неким другим околностима место за живот као из бајке. Окружено високим врховима Шаре. Зоран Цумпаловић и његова супруга имају четворо одрасле деце. Ћерке Јовану и Бојану, и синове Јована и Бојана. Од примања непуних 350е месечно. Дочекују нас широког осмеха и отвореног срца, као госте које су дуго чекали. Дом Цумпаловића је трошна кућа, сазидана од камена и блата некада давно, али уредно окречена са једоставном фасадом. Улазимо на послужење и ту отпочиње прича од које сам и данас после неколико дана замишљен. Зоран, човек чврст, отпоран, издржао свашта и још издржава. Поштен, напаћен и достојанствен. Пале му шталу, отимају стоку, украли му трактор, харају му усеве, прете му. Да га заштити нема ко. Али чврст је Зоран, не да се и нема тог разлога због којег би он напустио своје огњиште - прича нам док му глас подрхтава. Није ни нама било свеједно али некако задржасмо сузе. Уз наговор нашег домаћина пењемо се на узвишење изнад села са којег се пружа импонзантан поглед на долину и планину. Растајемо се као са најрођенијима уз обећање да ћемо доћи опет. Од нашег прилога, а заједно са прилозима браће из Беча и Крагујевца, Цумапловићима ће бити замењени стари, дрвени прозори, новом ПВЦ столаријом. Ако Зоран оде, немамо ни ми више где да долазимо, а самим тим и овако тешка ситуација постаће безнадежна. Ако изгубимо и то мало људи на Космету, изгубили смо клицу из које некада, уз Божију помоћ може да се исправи неправда и да нас обасја сунце истине. Помажући Зорана ми уствари помажемо себи, јер такви људи нас уче шта је страдање без којег нема ни васкрсења.

Нема предаје.